Kako preživjeti/proživjeti razvod ako ste jako emotivni

[Slavonsko Srce]

Kako oni koji su jako emotivni prežive (ili prožive) prekid/razvod?
Ima li nekih provjerenih mehanizama kojih se treba držati? Kako se nositi s tolikom boli, još pogotovo ako je sve neočekivano?

[Morticia]

Slavonsko Srce kaže:

Kako oni koji su jako emotivni prežive (ili prožive) prekid/razvod?
Ima li nekih provjerenih mehanizama kojih se treba držati? Kako se nositi s tolikom boli, još pogotovo ako je sve neočekivano?

Nema univerzalnog recepta.
Dozvoli si osjećaje, eto.
Dozvoli si biti tužna, plakati, biti ljuta, prestrašena.
Dozvoli si sav spektar emocija koje će dolaziti u valovima.
Ne moramo uvijek u životu biti jaki, hrabri i stameni. Nekad je sasvim ok "raspasti se".
Ono što si nemoj dozvoliti to je (auto)destruktivno ponašanje.
Ne okreći se alkoholu, opijatima, promiskuitetnom ponašanju, ništa od toga neće pomoći.
Može djelovati utješno na jednu noć, jedan kratak period, ali dugoročno ne pomaže, a radi kaos od života.
Pokušaj u toj svoj boli zadržati dostojanstvo koliko je moguće, ali dostojanstvo ne znači da ne smiješ drugoj strani pokazati svoju tugu i razočaranost, nego da paziš na sebe, pokušaš ostale aspekte života zadržati u redu, pogotovo ako imaš dijete, to je najbitnije.
Eto, nemam pojma je li ovo to što si htjela čuti, ali bolje od ovoga ja ne znam.

[akbugger]

Dan po dan, s time da će bit gorih i boljih dana.

[Slavonsko Srce]

Hvala na savjetima

[demosten]

Morticia kaže:

Nema univerzalnog recepta.
Dozvoli si osjećaje, eto.
Dozvoli si biti tužna, plakati, biti ljuta, prestrašena.
Dozvoli si sav spektar emocija koje će dolaziti u valovima.
Ne moramo uvijek u životu biti jaki, hrabri i stameni. Nekad je sasvim ok "raspasti se".
Ono što si nemoj dozvoliti to je (auto)destruktivno ponašanje.
Ne okreći se alkoholu, opijatima, promiskuitetnom ponašanju, ništa od toga neće pomoći.
Može djelovati utješno na jednu noć, jedan kratak period, ali dugoročno ne pomaže, a radi kaos od života.
Pokušaj u toj svoj boli zadržati dostojanstvo koliko je moguće, ali dostojanstvo ne znači da ne smiješ drugoj strani pokazati svoju tugu i razočaranost, nego da paziš na sebe, pokušaš ostale aspekte života zadržati u redu, pogotovo ako imaš dijete, to je najbitnije.
Eto, nemam pojma je li ovo to što si htjela čuti, ali bolje od ovoga ja ne znam.

ovo je jako dobro napisano.
Znaj samo jednu stvar, koliko god sada izgledalo grozno, biti će bolje. Možda sada ne vidim, ali biti će bolje.

Još bi dodao da bi bilo dobro da imaš nekoga kome je možeš pojadati i kome možeš sve ovo reći.

[Slavonsko Srce]

Zasad vidim da proces funkcionira tako da sve ide u nekakvim valovima kao što je napisano.
Val ogromne boli, pa kad se nekome ispriča onda nekakvo olakšanje i nada u bolju i sretniju budućnost, a onda opet val boli, pa val nekakve ljutnje na partnera koji želi kraj jer je govorio jedno, a mislio drugo, onda razumijevanje da drugoj strani nije bilo dobro i da je bila nesretna pa prisjećanje da sreće nije bilo niti s jedne strane, onda opet bol zbog svega onog što je bilo planirano, a nikad se neće ostvariti (ovo nekako izaziva najgore osjećaje, primjećujem da to najviše boli - sve ono što je moglo biti, a nikad biti neće).


Pišem sve ovo da bi možda nekom drugom bilo lakše kad bude prolazio kroz isto.

[Nica]

Slavonsko Srce kaže:

onda opet bol zbog svega onog što je bilo planirano, a nikad se neće ostvariti (ovo nekako izaziva najgore osjećaje, primjećujem da to najviše boli - sve ono što je moglo biti, a nikad biti neće).

To što je moglo biti je samo potencijal, a potencijal je varka. Treba računati samo na ono što se zaista i ostvaruje. Ako je bilo prisutno toliko nezadovoljstvo u odnosu, onda je i taj potencijal budućnosti samo kula u pijesku od koje se nikad neće moći napraviti dom bez obzira koliko ona lijepa bila i činila se stabilnom. Odnio bi ju prvi val. Baš kao što je i odnos umro prije nego što se taj potencijal ostvario. Potencijal može dati neku nadu, ali ne više od toga i ne treba mu pripisivati mogućnosti koje on ustvari nema. Potencijal je pjena. Važno je ono što je ostvareno i što se ostvaruje, što ima temelje i pokriće.

[akbugger]

Slavonsko Srce kaže:

Zasad vidim da proces funkcionira tako da sve ide u nekakvim valovima kao što je napisano.
.

To je normalan proces. I, čak nakon x vremena, moguće da će se i dalje javit. Ono što se promijeni ti bude učestalost i, ajmo reć amplituda tih valova. Postane bolje, mirnije, staloženije; to je tako kod svake emotivne boli koja nije prešla u neku žešću problematiku.

Sem tog, imaj život. Ono, frendovi, hobiji i tako. Znam da to zvuči patetično (i je) al život ne staje ni ne čeka da tebi bude dobro. Napravi si da ti bude dobro. I, ovo što ti je morticia napisala - sasvim je ok bit i tužan i nikakav. Jedan dobar savjet kojeg sam čuo i naravno nikad primjenio na sebi je da si daš rok koliko smiješ bit tužan.

[eagle29]

Slavonsko Srce kaže:

Zasad vidim da proces funkcionira tako da sve ide u nekakvim valovima kao što je napisano.
Val ogromne boli, pa kad se nekome ispriča onda nekakvo olakšanje i nada u bolju i sretniju budućnost, a onda opet val boli, pa val nekakve ljutnje na partnera koji želi kraj jer je govorio jedno, a mislio drugo, onda razumijevanje da drugoj strani nije bilo dobro i da je bila nesretna pa prisjećanje da sreće nije bilo niti s jedne strane, onda opet bol zbog svega onog što je bilo planirano, a nikad se neće ostvariti (ovo nekako izaziva najgore osjećaje, primjećujem da to najviše boli - sve ono što je moglo biti, a nikad biti neće).


Pišem sve ovo da bi možda nekom drugom bilo lakše kad bude prolazio kroz isto.

Boldano - nemoj razmišljati o lijepim trenutcima koje ste imali, nego o onim kada ti je rekao da te želi napustiti, kada je govorio jedno, a napravio drugo. Tako nećeš više gajiti ljubav prema njemu, nego ljutnju, koja će vremenom prijeći u ravnodušnost. Tek onda ćeš moći krenuti dalje.

[Coeli]

Slavonsko Srce kaže:

Kako oni koji su jako emotivni prežive (ili prožive) prekid/razvod?
Ima li nekih provjerenih mehanizama kojih se treba držati? Kako se nositi s tolikom boli, još pogotovo ako je sve neočekivano?

Kad upadneš u krizu, prisjeti se ovoga: I to će proći.

Sve prođe.

[Morticia]

Još jedna stvar, koju mislim da ljudi uglavnom ne rade, a vjerujem kako je od pomoći...
Kada nas netko ostavlja, skloni smo razmišljati samo o njima, odnosno, razmišljamo- zašto me ne voli, zašto me ostavlja, zašto mu (više) nisam ovo ili ono...
Samo on, on, on, ona, druga osoba, njegove misli, njegove želje, zašto, zašto, zašto...?

Hajde pokušaj promijeniti način razmišljanja, obrni.
Da li JA istinski želim njega?
Da li JA želim takvu osobu u svom životu?
Da li MENI treba takav odnos, želim li JA takav odnos u svome životu?
Trebaju li MENI svi ti negativni osjećaji, želim li se JA osjećati tako usrano, dolaziti kući u strahu od njegovih reakcija?
Želim li ja biti stalno napeta, u stresu, od silnih svađa, neslaganja?
Treba li mi da se u životu osjećam nevoljeno i nepoštovano?

Eto, pokušaj razmišljati na takav način.
Da li je on, takav, kakav je uistinu, a ne kakvim si ga izmaštala, uistinu osoba koju želiš za sebe?
Ima li stvarno sve te neke kvalitete, kao čovjek, koje si mu pripisala?

Probaj razmisliti o svemu tome, možda ti pomogne.
Isključi ego, koliko je moguće, koji trenutno vjerojatno samo vrišti i boluje jer eto, netko te ne želi.
Probaj se zagledati dublje od toga, u srce, treba li ti uistinu da te baš on želi da bi ti bila vrijedna.

[Preveza]

Slavonsko Srce kaže:

Z a mislio drugo, onda razumijevanje da drugoj strani nije bilo dobro i da je bila nesretna pa prisjećanje da sreće nije bilo niti s jedne strane, onda opet bol zbog svega onog što je bilo planirano,

.

Za sledeci put-ne planiraj nista sa osobom sa kojom nisi srecna.

[Slavonsko Srce]

Sve ovo stoji što pišete.
Razmišljam i o toj patologiji da se najviše žele oni koji više ne žele nas. To je najgora stvar jer racionalno to nikako ne bi trebalo biti tako.

A onda je tu i osobna krivnja za sve ono što se nije učinilo da bi veza bila bolja. To možda najviše boli.

[Uzumaki.]

Najbitnije je ne napravit nikakvo sranje

[Preveza]

Slavonsko Srce kaže:

Sve ovo stoji što pišete.
Razmišljam i o toj patologiji da se najviše žele oni koji više ne žele nas. To je najgora stvar jer racionalno to nikako ne bi trebalo biti tako.

Ne.Mozda je kod tebe tako, ali nije kod svih.

Kada me neko nije zeleo, nisam ga zelal avise, posebno ne vise od onih koji su zeleli mene.

[Zakovi]

Trebalo mi je 5 g da se psihicki oporavim od prekida.
Uzasno i ne zelim to vise nikad prolaziti dok sam ziva.
Smjenjivali su se dobri i losi dani, prve 2 g su bile najteze.
Prolazi me uzas kad se toga sjetim.

[Morticia]

Zakovi kaže:

Trebalo mi je 5 g da se psihicki oporavim od prekida.
Uzasno i ne zelim to vise nikad prolaziti dok sam ziva.
Smjenjivali su se dobri i losi dani, prve 2 g su bile najteze.
Prolazi me uzas kad se toga sjetim.

5 godina?
To mi ipak djeluje puno predugo... Što imaš patiti 5 godina za nekim...?

[Slavonsko Srce]

Preveza kaže:

Ne.Mozda je kod tebe tako, ali nije kod svih.

Kada me neko nije zeleo, nisam ga zelal avise, posebno ne vise od onih koji su zeleli mene.

Napisala sam da je to patologija. Bilo bi odlično da je racionalno, ali nažalost nije. To je ono - problemi još iz djetinjstva i sl. "radosti života"

[Slavonsko Srce]

Zakovi kaže:

Trebalo mi je 5 g da se psihicki oporavim od prekida.
Uzasno i ne zelim to vise nikad prolaziti dok sam ziva.
Smjenjivali su se dobri i losi dani, prve 2 g su bile najteze.
Prolazi me uzas kad se toga sjetim.

Svaka čast što si imala snage ipak proći kroz sve to!

Ja se nekako volim nadati i inače pa se nadam i da se ovakve stvari mogu prebroditi kroz nekoliko mjeseci. Naravno da postoje strahovi da neće biti tako, da neće biti ni bolje ni ljepše, ali ipak tinja nekakva nada da su se jedna vrata zatvorila zato da bi se druga (bolja) otvorila...

[akbugger]

Morticia kaže:

Da li JA
Da li JA
Da li MENI
Trebaju li MENI i, želim li se JA....
Treba li mi....

Morticia kaže:

Isključi ego.

Morticia kaže:

5 godina?
To mi ipak djeluje puno predugo... Što imaš patiti 5 godina za nekim...?

A što je tu toliko čudno?